PLANINARSKO DRUŠTVO KRUG
+381 (0) 61 2296 843
pdkrug2017@gmail.com

Izveštaj sa akcije

RAMAĆKI VISOVI

24. februar 2018. godine

Krenuli smo u subotu ka Ramaći, tačno u 7 sati. Na opšte iznenađenje, svi stigoše na vreme, niko nije kasnio. Vreme – onako, ne zna se da li je kiša ili sneg. Društvo šaroliko, od onih koji se nadaju pravom snegu, do onih koji baš i nisu ljubitelji snežne idile. Po planu stigosmo do manastira Blagoveštenje. Gužva velika, put nije predviđen za mimoilaženje, puno automobila parkiranih kako je kome odgovaralo, a naš autobus prevelik, ne može da priđe manastirskom parkingu, a kamoli da se okrene. Liturgija je u toku, a nama predstoji samo čekanje. Prednost malih mesta je što se svi poznaju, tako da su se vlasnici parkiranih automobila ubrzo pojavili i oslobodili parking. Ali, zbog sveopšte gužve, manastir smo videli samo spolja, unutrašnjost je ostala nedostupna.

Presrećni što smo opet u autobusu, krenuli smo prema manastiru Voljavča, gde je održana  prva sednica Sovjeta, pod vođstvom Karađorđa, što je kamen temeljac moderne srpske države. Izuzetno ljubazna monahinja, pružila nam je informacije o samom manastiru i  povela  u obilazak. Mnogi od nas su prvi put bili u ovom manastiru i bili zaista oduševljeni.

Već smo kasnili i na turu smo krenuli posle 11 sati. Na početnom usponu nije bilo previše snega. Bilo je oblačno, padao je sitan sneg i bilo relativno toplo. Međutim, što smo se više peli, snega je bilo sve više i više. Staze su se teško nazirale, na momente su bile potpuno nevidljive, zatrpane snegom. Baš ta belina i netaknut sneg su ostavili najjači utisak. Mnogima je ovo bio prvi sneg ove godine. Sunce je uporno pokušavalo, ali prilično neuspešno da se probije. Tek poneki zrak je uspevao da prokrči sebi put, a potom se i on gubio.

Pravili smo kratke pauze, samo da se okupimo i tek malo predahnemo. Posle malo većeg uspona, stigli smo do vrha, zadržali se tek toliko da se fotografišemo i krenuli ka selu. E sad nas je dočekao vrlo nezgodan spust. Selo Ramaća se naziralo u daljini, svetiljke na ulicama već bile upaljene i to je  bio znak da treba da požurimo jer se mrak  polako spuštao. 

Spust, kao i uvek, nekome lagan, nekome beskrajan. Kako god, stigli smo do puta i utrčali u autobus. Pauzu za večeru smo napravili u Topoli, u restoranu Knežev Han. Restoran pristojan, ali cene neprimerene planinarskom džepu. Bez prevelikog zadržavanja u Beograd smo stigli pre 21 časa.

Ako nemate nalog na Facebook-u (ili niste trenutno ulogovani), treba ignorisati otvaranje novog naloga klikom na “Not Now” na dnu panela.

Close Menu