PLANINARSKO DRUŠTVO KRUG
+381 (0) 61 2296 843
pdkrug2017@gmail.com

Izveštaj sa akcije

TAORSKA VRELA

17. mart 2018. godine

Subota, jutro, 7 sati, sitna kiša neumorno pada. Prognoza za Beograd – loša, još jedan kišovit dan. Svi oni, koji su poverovali da ipak postoji neko mesto gde sija sunce,  krenuli su ka Taorskim vrelima. A bilo nas je zaista puno. Već smo bili blizu Valjeva, kad smo shvatili da nismo pogrešili. Sunce se već naziralo, samo poneki zaostali pramičak magle se dvoumio na koju stranu da krene.

Posle pauze za kafu u “Platanu”, nastavili smo put ka Donjem Taoru, gde smo napustili autobuse i krenuli ka vrelima. Do vrela je vodio asfaltni put, pa još nizbrdo, tako da tih 5-6km nismo ni osetili. Mnogima je ovo bila prva poseta ovom kraju, tako da su ostali zatečeni lepotom. Vrela su bila u punom sjaju, vode je bilo u izobilju zbog snega koji se istopio, a i zbog kiše koja je padala prethodnih dana. Jedna grupa od dvadeset i pet planinara je odmah odlučila da ne ide dalje, nego ostane i uživa u opuštajućem žuboru vode i sunčevim zracima.

Malo iznad, od nekadašnje vodenice – kafić. Još uvek nije završen, u maju će biti svečano otvaranje, ali mogla je da se popije kafa, pivo, sok i naravno kupi sir. Posle skakutanja sa kamena na kamen i gomile snimljenih fotografija, približilo se i vreme povratka. E, sad je trebalo popeti onih 500m koje nismo ni osetili u silasku.

Druga grupa od šezdeset planinara je posle kratke pauze na vrelima krenula dalje, jer je duži i teži deo puta tek predstojao. Vidici su se smenjivali, svaki sledeći je bio lepši. Grupa je bila odlična, pravili smo samo kraće pauze za okupljanje. Posle predivne staze uz reku Skrapež, napravili smo malo dužu pauzu kod izvora u Ćirovini. Odatle je krenulo lagano penjanje prema spomenilu, ali smo tu deonicu savladali bez veće muke jer smo išli lagano, bez žurbe. Kod spomenika Žikici Jovanoviću Špancu je bio kratak odmor i neizbežno fotografisanje. Produžili smo ka Mramoru, odnosno Taorskoj steni. Na horizontu su se već gomilali oblaci, nagoveštavajući najavljenu kišu, dok je iznad naših glava još uvek sijalo sunce, ne želeći da se preda. Ovih 6-7km je bilo baš za uživanje, jer smo se kretali blago zatalasanim grebenom. Vidici na sve strane, a tamno plavi oblaci na istočnoj strani sukobili su se sa suncem na suprotnoj. Kolorit je bio fenomenalan i neuobičajen. Podno Taorske stene smo iskoristili priliku da se malo pentramo po steni, ali se pokazalo da vidik sa nje i nije toliko dobar zbog okolnog rastinja.

Oko pola šest smo skoro svi već bili pored autobusa i uspeli smo da krenemo koji minut pre kiše. Još jedna pauza u “Platanu” i povratak za Beograd. Umorni, ali zadovoljni poklonjenim danom.

Ako nemate nalog na Facebook-u (ili niste trenutno ulogovani), treba ignorisati otvaranje novog naloga klikom na “Not Now” na dnu panela.

Close Menu