PLANINARSKO DRUŠTVO KRUG
+381 (0) 61 2296 843
pdkrug2017@gmail.com

Izveštaj sa akcije

NIŠEVAČKA KLISURA I MORIČ

24-25. mart 2018. godine

Akcija “Mart na Moriču” se tradicionalno održava krajem marta u Vlasotincu. Zbog poprilične udaljenosti Vlasotinca od Beograda plan je bio da zanoćimo u Niškoj Banji, ali i da iskoristimo dolazak u banju i napravimo pešačku turu. Od nekoliko predloga za pešačku turu, a uzimajući u obzir i vremensku situaciju prethodnih dana, izabrana je Niševačka klisura.

Subota, 6 sati, krenuli smo prema Niškoj Banji. Poneka pahulja, ali ništa strašno. U Niševcu nas je dočekao naš drugar Nenad Ranđelović, planinar, sa još dvojicom prijatelja i oni nas nisu napuštali sve do povratka u selo. Nenad je bio od velike pomoći, neko ko zaista voli svoj zavičaj, a pritom odlično poznaje svaki kutak i poseduje izuzetno znanje kao geograf. Staza nije bila naporna, malo smo se penjali, a potom spuštali.

Predeli su bili veoma neobični, nekako sasvim drugačiji od onih na koje smo navikli. Sa visine smo posmatrali Svrljiški Timok, Belicu i ostatke nekadašnje banje iz doba Turaka, kao i mnogih letnjikovaca, nekada bogatih građana i porušene vodenice. Staza je vodila sve do Svrljiškog Timoka, pa smo se spustili do obale, tj. do plaže, koja je leti prepuna. Zatim je sledio najnezgodniji deo, morali smo da prođemo kroz tunel dugačak oko 200m. Ova pruga je još uvek u funkciji, ali veći problem su predstavljale ledenice koje su se topile i padale sa svoda. Ovde nije bilo zastajkivanja i nekako nam je laknulo kad smo ugledali svetlo i izlaz iz tunela.

Ubrzo smo stigli do mesta odakle je sledio uspon na Kule. Ovde se jedna grupa odvojila i krenula putem ka Niševcu, a ostali su počeli polako da se penju. Uspon je bio malo nezgodniji zbog leda i snega na stazi, ali vidici ka Niševačkoj klisuri prelepi. Posle neizbežnog fotografisanja, krenuli smo i mi ka selu. Pozdravili smo se sa Nenadom, dogovorili neke buduće akcije i krenuli ka Niškoj Banji gde smo imali smeštaj. Naravno da nismo mogli da prođemo pored restorana “Kamiondžije”, a da ne svratimo i nismo se pokajali. I kvalitet, i usluga i cene su za preporuku. U Nišku Banju stižemo preumorni i jedva smo čekali da uletimo u krevete.

Pošto smo te noći ostali uskraćeni za sat vremena, zbog pomeranja časovnika, bio je još uvek mrak kad smo počeli da se pakujemo. Morali smo tako rano da krenemo kako bismo na vreme stigli u Vlasotince, na otvaranje akcije. Sve je teklo po planu, oko pola devet smo krenuli, prva grupa na stazu dugu 15km, a druga grupa prevozom. Zbog snega, koji je padao prethodnih dana, organizator je morao da promeni prvobitno najavljenu stazu. Kolona je bila duga, malo se razvukla ali pravljene su česte, kratke pauze za prikupljanje, tako da smo svi stizali.

Staza nije bila naporna, snega je bilo ali ne previše, na nekim delovima je već počinjao da se topi. Nismo žurili, uživali smo posmatrajući okolne predele, jer smo imali sasvim dovoljno vremena. Nekako je svima najteže palo poslednjih 3km, staza koja je vodila do doma gde je organizator spremio pasulj i kupus, piće, kafu i čajeve, kao i zahvalnice za učešće na akciji. Zaista su se pokazali kao pravi domaćini. Nažalost, morali smo da krenemo, jer je bilo još puno kilometara do Beograda.

Ako nemate nalog na Facebook-u (ili niste trenutno ulogovani), treba ignorisati otvaranje novog naloga klikom na “Not Now” na dnu panela.

Ako nemate nalog na Facebook-u (ili niste trenutno ulogovani), treba ignorisati otvaranje novog naloga klikom na “Not Now” na dnu panela.

Close Menu