PLANINARSKO DRUŠTVO "KRUG" ORGANIZUJE PLANINARSKU AKCIJU
MAGLIČ I STOLOVI
9. SEPTEMBAR 2018. GODINE
POMERENO ZA NEDELJU ZBOG VREMENSKE PROGNOZE!!!
Maglič (Jerinin Grad) je srednjovekovno utvrđenje u Ibarskoj klisuri, 20 km južno od Kraljeva. Smešten je na vrhu brda, oko koga Ibar pravi oštru okuku čime podnožje brda okružuje sa tri strane. Zaravnjeni plato, na kom je utvrđenje podignuto, uzdiže se nekih stotinak metara od dna klisure i jedinog karavanskog puta, koji je povezivao Moravsku dolinu i Kosovo polje. Maglič čini 8 kula povezanih bedemima, a u njegovu unutrašnjost, koja obuhvata 2190 m2, ulazi se kroz dve kapije. On ima izduženu osnovu i prostire se pravcem jugozapad-severoistok. Sa tri strane, brdo na kome se utvrđenje nalazi, okružuje Ibar, dok se na četvrtoj strani tj. krajnjem severoistočnom kraju, nalazi šanac usečen u stenu. Iznad šanca se uzdiže prva kula (Donžon) sa tzv. malim gradom, dok je kamen izvađen iz šanca ugrađen u tvrđavu. Na suprotnom, jugozapadnom kraju, smeštene su jedna uz drugu tri kule koje su kontrolisale prilaz niz Ibar, čije je korito nekoliko kilometara pre Magliča gotovo pravolinijsko, tako da se te tri kule uočavaju sa velike udaljenosti. U Maglič se ulazi kroz kapiju smeštenu na severnom bedemu između prve i druge kule, dok se drugi ulaz, tj. izlaz nalazi nasuprot nje, u trećoj kuli. Unutar utvrđenja izgrađeno je nekoliko građevina smeštenih celom dužinom zapadnog bedema, kao i dve cisterne, izdubljene u steni.
Još od davnina, ljudi su prenosili legendu o Prokletoj Jerini, ženi despota Đurđa Brankovića. Priča(lo) se da je grad Maglič podigla Jerina, kao i da je narod mrzeo i prozvao ovim ne baš pohvalnim imenom. Tvrđava se i dan danas u narodu naziva Jerenin grad.
Planinski masiv Stolovi, koji se sa južne strane izdiže poviše Kraljeva, manastira Žiče, Mataruške Banje, srednjovekovnog grada Magliča i Ibarske klisure, osim po stoletnim šumama, prelepim proplancima i mirisnim narcisima, prepoznatljiv je i po još jednoj nesvakidašnjoj atrakciji – krdu od pedesetak poludivljih konja koji već duže od tri decenije opstajavaju na ovoj planini.
Na Stolove, čiji najveći vrh Usovica doseže do 1375 metara, pitome konje su najpre dovodili njihovi vlasnici – meštani sela podno planine i da im, bar tokom leta ne bi bili na teretu, ostavljali u planini zbog obilja zdrave i sočne hrane. Vremenom, konji su ostavljani sve duže, pa čak i da prezime, a onda je krdo počelo da se osamostaljuje i umnožava, pa i da poprima osobine divljih konja potpuno nezavisnih od ljudi.
Tako se, uprkos tome što su neki konji ostarili i uginuli, krdo predvođeno legendarnim pastuvom Morom, postepeno uvećalo na pedesetak konja kojih bi verovatno bilo i znatno više da nije surovih planinskih uslova. Mnoga nejaka ždrebad sama stradaju ili, još nedorasla, završe kao plen izgladnelih vukova, a ponekad i bezobzirnih dvonožnih kradljivaca. Konje, koji sve to preživljavaju, međutim, više ni njihovi vlasnici ne mogu da vrate s planine. A, i kad im to nekako uspe, konji, posle dan-dva, opet pobegnu u planinu, na slobodu i svoje nebeske visine.
Naziv planine Stolovi potiče od srpske reči sto ili astal. Predanje kaže da je u 14. veku srpski knez Lazar Hrebeljanović iz Kruševca dolazio na ovu planinu u lov na jelene i srne. Sluge su za njega i njegovu svitu pravile drvene stolove i klupe za ručavanje, pa se veruje da ime planine otuda potiče.
Polazak:
Polazak 9. septembra (nedelja) 2018. godine u 6:00 časova sa ugla Sarajevske i Drinske ulice. Pomereno za nedelju zbog vremenske prognoze! Maršruta putovanja: Beograd – Ljig – Preljina – Kraljevo – Maglič grad.
Cena:
Cena prevoza je 1400 dinara za 40 i više učesnika akcije. Ako bude manje učesnika akcije doplata je 300 dinara. Prilikom prijavljivanja uplaćuje se akontacija od 1400 dinara. U slučaju otkazivanja potrebno je naći zamenu, jer u protivnom novac ne može biti vraćen.
Plan:
06:00 – Polazak sa ugla ulica Sarajevske i Drinske. Usputna kratka pauza.
09:30 – Dolazak do Maglič grada i priprema za pešačku turu.
10:00 – Izlazak do tvrđave Maglič. Kratka pauza.
12:15 – Izlazak na Kozarevo brdo (838m).
13:15 – Izlazak na Veliku čuku (1027m).
14:15 – Izlazak na Čiker (1324m).
15:00 – Izlazak na Usovicu (1375m) najviši vrh Stolova. Pauza od 15 minuta.
16:45 – Silazak do vrha Klečak (866m).
18:15 – Silazak do tvrđave Maglič.
18:30 – Završetak pešačke ture. Pauza od sat vremena.
19:30 – Polazak za Beograd. Usputne samo kratke pauze po potrebi.
22:30 – Dolazak u Beograd.
Prva staza je dužine oko 16 km sa visinskom razlikom od 1120m. Ukupan (kumulativni) uspon iznosi oko 1350m, a a isto toliko i ukupni (kumulativni) spust. Prolazak ovom stazom zahteva dobru kondiciju učesnika akcije. U slučaju kiše u subotu ili prethodnih dana, vođa akcije zadržava pravo da izmeni planiranu akciju.
Oprema:
Planinarska oprema primerena vremenskim uslovima. Planinarske cipele su obavezne. Svaki planinar je dužan da ponese ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu i planinarsku karticu sa plaćenom članarinom za 2018. godinu.
Hrana-voda:
Hrana iz ranca. Poneti dovoljno vode jer na stazi nema izvora.
Povratak:
Istog dana u 19 časova i 30 minuta maršrutom: Maglič – Kraljevo – Preljina – Ljig – Beograd. Dolazak u Beograd se očekuje oko 22 čas i 30 minuta.
Rok za prijavu:
Do 28. avgusta 2018. godine.
Vođa akcije:
Milan Vojnović tel.: 062 210 381 email: vojnovicmilan@yahoo.com
Pomoćnik:
Jasmina Vojnović tel.: 061 2296 843 email: vojnovicjasmina@yahoo.com
Napomene:
Vođa akcije zadržava pravo na izmenu plana akcije, ako to konkretna situacija nalaže.
SVAKI PLANINAR UČESTVUJE NA AKCIJI NA SOPSTVENU ODGOVORNOST, PRIHVATA I POTPISUJE IZJAVU O RIZICIMA I PREUZIMANJU ODGOVORNOSTI
Izjava o rizicima i preuzimanju odgovornosti:
(štampati dvostrano da bi se dobile dve izjave)
