SAJT JE ISKLJUČIVO NAMENJEN ZA OBAVEŠTAVANJE PLANINARA, ČLANOVA PSS, U VEZI ORGANIZOVANJA PLANINARSKIH AKCIJA.

PLANINARSKO DRUŠTVO KRUG
+381 (0) 61 2296 843
pdkrug2017@gmail.com

PLANINARSKO DRUŠTVO "KRUG" ORGANIZUJE PLANINARSKU AKCIJU

STRAŽILOVO

14. DECEMBAR 2019. GODINE

Bukovac-00

Usamljenu ostrvsku planinu, izdignutu u sred velike panonske ravnice, naučnici nazivaju “ogledalom geografske prošlosti”. Srbi je mogu nazivati ogledalom kulturne i duhovne prošlosti koje svojim granama pridržavaju stoletne šume najstarijeg srpskog Nacionalnog parka.
Do pre 90 miliona godina, planina Fruška gora bila je ostrvo u Panonskom moru. Kada je more presušilo, ostrvo je ostalo bez svog mora, ali mu je u zamenu za to priroda dodelila ulogu jedine planine u ravnoj Vojvodini, izdignute u obliku jednog uskog grebena, dugačkog 75 km, sa kog se pružaju pojedinačni bočni grebeni obrasli hrastovim, grabovim, bukvinim i lipovim šumama.
U beskrajnom zelenilu ovih listopadnih šuma, na proplancima planine koja caruje Panonskom nizijom, vekuje oko 16 manastira sagrađenih između 16. i 18. veka u stilu baroka i moravske arhitekture srednjovekovne Srbije. Zbog bogatstva svetilištima, Frušku goru nazivaju još i “Svetom Gorom”, ili “srpskim Atosom“.
Ono što ovu planinu čini izuzetnom jeste njeno bogato vinogorje. Fruškogorski puteljci su i staze vina, pa se u vinarijama, od kojih su mnoge uređene kao stara sremska domaćinstva, uz čašu kvalitetnog vina, može doživeti vreme i duh starih Sremaca kao i mnogih učenih ljudi i boema koji su obožavali ovaj kraj.
Najviši delovi Fruške gore su najposećeniji i najatraktivniji zbog mnogobrojnih izletišta. Crveni čot (539m), Veliki Gradac (471m), Iriški venac (451m) i Stražilovo (321m) na kome se nalazi spomenik pesniku Branku Radičeviću, dominiraju Sremom i predstavljaju izazov turistima, a domaćem stanovništvu oazu mira.

Rasuti između zelenih obronaka Fruške gore i plavog Dunava, Sremski Karlovci čuvaju bogatu riznicu srpske kulture i duhovnosti u svojim građevinama od neprocenjive istorijske vrednosti, a na njegovim ulicama se i danas slave vino i grožđe uz poeziju Branka Radičevića.
Sremski Karlovci su vinogradarski gradić koji je tokom istorije potpadao pod vlast raznih naroda koji su svoj interes nalazili na ovim prostorima, ali to je ovu varoš činilo još bogatijom. Svi narodi koji su se doseljavali, ostavili su neki trag svoje kulture i utkali je u zajedničko kulturno bogatstvo Sremskih Karlovaca.
Kažu da u Sremskim Karlovcima svaka zgrada, kuća i ulica priča neku slavnu priču, jer je ovaj grad bio duhovni i kulturni centar Srbije. On je posle Prve velike seobe Srba 1690. godine postao naslednik Pećke patrijaršije. Veliki Patrijaršijski dvor još uvek dominira centralnim gradskim trgom, a pošto je patrijaršija kasnije prebačena u Beograd, ovde je danas središte Sremske mitropolije.
Grad ima i svoju legendu koja kaže da će se onaj ko popije vodu sa Česme četiri lava, koja se nalazi u samom centru grada, sigurno vratiti u Karlovce i tu venčati. Venčali se ili ne, onaj ko je jednom bio u Karlovcima, vratiće se ponovo, zaljubljen u sam grad. A na one koji ga nikada nisu posetili, idilični gradić sa nestrpljenjem čeka, kako bi prosuo pred njih svoj šarm i stekao nove obožavaoce.

Polazak:         
Polazak 14. decembra (subota) 2019. godine u 7:00 časova sa ugla Sarajevske i Drinske ulice. Maršruta putovanja: Beograd – Inđija – Sremski Karlovci – Bukovac.

Cena:             
Cena prevoza je 1000 dinara za 40 i više učesnika akcije. Ako bude manje učesnika akcije doplata je 200 dinara. Prilikom prijavljivanja uplaćuje se akontacija od 1000 dinara. U slučaju otkazivanja potrebno je naći zamenu, jer u protivnom novac ne može biti vraćen.

Plan:               
07:00 – Polazak sa ugla ulica Sarajevske i Drinske.
08:45 – Dolazak u Sremske Karlovce. Pauza za kafu i obilazak grada.
10:00 – Polazak prema Bukovcu.
10:20 – Dolazak u Bukovac. Kratka pauza za pripremu za pešačenje.
10:30 – Polazak na pešačku turu dužine 16 km.
11:40 – Dolazak do Viline vodice. Odmor u trajanju 10 minuta.
13:20 – Izlazak na Partizanski put. Odmor u trajanju 10 minuta.
15:00 – Dolazak do spomenika Branku Radičeviću na Stražilovu. Pauza od 15 minuta.
16:00 – Dolazak do PD Stražilovo. Pauza u trajanju od 30 minuta.
17:30 – Dolazak u Bukovac.
17:45 – Povratak za Beograd. Po dogovoru, pauza u Sremskim Karlovcima za večeru.
20:30 – Dolazak u Beograd.

Dužina ture je oko 16 km, a visinska razlika je oko 350m. Ukupan uspon/spust iznosi oko 500m i spada u red lakših pešačkih tura.

Oprema:        
Planinarska oprema primerena vremenskim uslovima. Planinarske cipele su obavezne. Svaki planinar je dužan da ponese ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu i planinarsku karticu sa plaćenom članarinom za 2019. godinu.

Hrana-voda:  
Hrana iz ranca. Ako bude interesovanja, na povratku za Beograd možemo svratiti u Sremske Karlovce na večeru.

Povratak:      
Istog dana u 17 časova i 45 minuta maršrutom: Bukovac – Sremski Karlovci – Inđija – Beograd. Dolazak u Beograd se očekuje oko 20 časova i 30 minuta.

Rok za prijavu: 
Do 9. decembra 2019. godine.

Vođa akcije:
Milan Vojnović                 tel.: 062 210 381                              email: vojnovicmilan@yahoo.com
Pomoćnik:
Jasmina Vojnović              tel.: 061 2296 843                            email: vojnovicjasmina@yahoo.com

Napomene:
Vođa akcije zadržava pravo na izmenu plana akcije, ako to konkretna situacija nalaže.

SVAKI PLANINAR UČESTVUJE NA AKCIJI NA SOPSTVENU ODGOVORNOST, PRIHVATA I POTPISUJE IZJAVU O RIZICIMA I PREUZIMANJU ODGOVORNOSTI

Izjava o rizicima i preuzimanju odgovornosti: 
(štampati dvostrano da bi se dobile dve izjave)

Close Menu