SAJT JE ISKLJUČIVO NAMENJEN ZA OBAVEŠTAVANJE PLANINARA, ČLANOVA PSS, U VEZI ORGANIZOVANJA PLANINARSKIH AKCIJA.

PLANINARSKO DRUŠTVO KRUG
+381 (0) 61 2296 843
pdkrug2017@gmail.com

PLANINARSKO DRUŠTVO "KRUG" ORGANIZUJE PLANINARSKU AKCIJU

VLASINSKO JEZERO I TRNSKO ŽDRELO

24-26. APRIL 2020. GODINE

Trnsko-00

Jugoistočna Srbija, među mnogim prirodnim lepotama, može se pohvaliti i sa nekoliko popularnih, prelepih jezera. Jedno od njih je, nadaleko poznato, Vlasinsko jezero. Ono je smešteno na tzv. Vlasinskoj visoravni, na visini od 1213m i jedno je od najviših veštačkih jezera u našoj zemlji. Vlasinsko jezero je ušuškano na istoimenoj visoravni, i okruženo je prelepim planinama poput Besne kobile, Vardenika i Čemernika, a od doline Južne Morave i Vladičinog Hana udaljeno je svega 30-ak kilometara. Prvi pisani zapisi u kojima se govori o Vlasinskoj visoravni datiraju još iz osamnaestog veka. Tada, ovu visoravan nazivali su nešto drugačije – Vlasinska tresava, odnosno Vlasinsko blato. Ovaj naziv bio je prilično opisnog tipa jer se na tom terenu zaista, spiranjem rečnih tokova, nagomilavalo blato i treset. Baš tu gde se nekada nalazila samo jedna velika površina treseta i u čijoj blizini se nalazi izvor reke Vlasine, veštačkim putem – izgradnjom brana i akumulacijom – nastalo je to čuveno Vlasinsko jezero. Danas, svakog minuta u Vlasinsko jezero se uliva dva kubika čiste i sveže vode. Sliv jezera čini ukupno 110 reka i njihovih pritoka, od kojih su najpoznatije: Vlasina, Jerma, Lisinska reka, Strvna, Čemerčica, Božička reka, Vrla, Ljubotenska reka. Dugačko je čak 13km, širina je na nekm mestima i do 3500m, te se ubraja i u najveća jezera u našoj zemlji. Dubina takođe varira, a najviša iznosi oko 35m.
Ono što je posebno zanimljivo i specifično na Vlasinskom jezeru jeste stotinak plovećih tresetnih ostrva koja plutaju na njegovoj površini. Debljine su od 30cm, pa sve do jednog metra; kreću se, plutaju veoma slobodno, od obale do obale, menjajući kako mesto tako i oblik i na taj način čineći pravu atrakciju za sve posetioce jezera. Vlasinsko jezero ne poseduje samo tresetna plutajuća ostrva, ono poseduje i nekoliko statičnih ostrva koja se nalaze na sredini ovog velikog jezera. Okolina Vlasinskog jezera, ali i njena ostrva bogata su prelepom prirodom koja će vam oduzeti dah. Vrbe, jele, breze, razne vrste trava, borovnice, šumske jagode, trešnje, divlje šljive i maline, kupine, šipurak, biljka Ljudožderka, trske, različite vrste ptica – sve se to nalazi na ovom prekrasnom predelu, na Vlasinskoj visoravni.
Crkvena planina, Gramada ili Plana (kako je meštani zovu) je manja planina u jugoistočnoj Srbiji. Ona je najviši deo na razvođu između sliva Vlasine i izvorišnog dela Jerme. Pripada srednjevisokim planinama, a najviši vrh je Vrtop (1721m). Sastavljena je od kristalastih škriljaca prve grupe i pripada Rodopskom sistemu.

Reka Jerma, dužine tek 74 kilometra, nastaje u Srbiji, teče kroz Bugarsku, vraća se u Srbiju, uliva se u Nišavu. U bugarskom Znepolu, podno moćne Ruj planine, Jerma je obična ravničarska reka. Ali, čim Jerma prođe kroz grad Trn, ustremljuje se ka dve divovske stene Ruja i probija se kroz svoj prvi kanjon – čuveno Trnsko ždrelo. Legenda kaže da je nekada, na mestu Trnskog ždrela, bilo jezero, a iznad jezera masivna stena. Dvoje mladih i zaljubljenih, iz trnskog kraja, bili su iz različitih društvenih slojeva. Rangel je bio iz siromašne porodice, a Mara je bila ćerka velikaša. Majka Marina oštro se protivila njihovoj ljubavi, nije ćerku htela dati za siromaha, a Rangel i Mara, nemavši kud, odluče da pobegnu iz rodnog kraja, da negde daleko započnu zajednički život. Marina majka je to saznala, i od đavola zatražila da spreči ljubav Rangela i Mare. Đavo je poslušao molbu Marine majke, i taman kada je dvoje mladih bilo na steni iznad jezera, đavo je rascepio stenu na dva dela. Od dotadašnjeg jezera stvorila se reka Jerma, Mara je ostala u kanjonu (Trnskom ždrelu) zauvek na levoj steni, Rangel na desnoj.
To je ipak, samo legenda, a u stvarnosti, Jerma nema svoj izvor, već u selu Klisura, u opštini Surdulica, Jerma nastaje spajanjem Vučje reke i Grubine reke. Vučja reka izvire ispod vrha Bukova glava (1467m), blizu Vlasinskog jezera, istočno od njega, a ovaj vrh je važan za geografe zato što je hidrografsko razvođe Crnomorskog i Egejskog sliva. Severno i zapadno od Bukove glave, potoci idu ka Jermi – i dalje preko Nišave, Morave i Dunava sve do Crnog mora, a istočno i južno, ka Božičkoj reci i Dragovištici – preko Strume do Egejskog mora. Grubina reka, pak, izvire na Milevskoj planini, znatno istočnije, u blizini granice Srbije i Bugarske. Kada se ova dva potoka spoje, Jerma će zapravo nastaviti putanju Vučje reke, isto kao što Velika Morava, kod Stalaća, nastavlja pravcem Južne Morave, posle mesta gde se Južna i Zapadna Morava spoje. Narednih šest kilometara, Jerma teče u Srbiji, kod Strezimirovaca prelazi u Bugarsku.
U Trnskom ždrelu, sticajem okolnosti postoji najduži pešački tunel na svetu, kroz koji prolaze planinari, a njih ima iz celog sveta. Oko trista metara dugačak je ovaj tunel. Prvobitno, pre više od stotinu godina, ovaj tunel probijen je za potrebe železničke pruge Sofija – Pernik – Trn – Caribrod, koja nikada nije izgrađena, s obzirom na promenu granica susednih država, posle Prvog svetskog rata i konferencije u Sent Neju kraj Pariza, 27. novembra 1919. godine.
Iz sela Filipovci penjemo se na vrh Dragovski kamak (1118m) koji se naziva i “Trnski Materhorn” i jedan je od simbola trnskog kraja. Deluje da je nemoguće popeti se na njega. Šta tek reći za pogled sa Dragovskog kamka? Vidi se ceo masiv nekoliko planina koje čine granicu Bugarske i Srbije: Milevske planine, Bohovske planine, Rudine, Ruja, dobar deo Stare planine. Potom, u dubini Srbije vide se Vardenik, Gramada, Besna kobila, Crnook, nastavak Grebena, Vlaška planina, Stolska planina i Šljivovička planina. Zatim se penjemo na Stakov kamak (1052m) pa nastavljamo do Vrabčevog vodopada. Jedan lep detalj kod Vrabčanskog vodopada, visokog desetak metara, je i lik čoveka u steni. Vrabčanski vodopad je i uređeno izletište, koje rekreativci iz zapadne Bugarske rado posećuju. Spuštamo se do sela Bankja, do podeljene kuće čija se jedna polovina nalazi u Bugarskoj, a druga u Srbiji. Od sela Bankja idemo do Trnskog ždrela i mesta Trn, gde se završava planinarska akcija.

Polazak:        
Polazak 24. aprila 2020. godine (petak) u 16 časova sa  ugla Sarajevske i Drinske ulice. Maršruta putovanja: Beograd – Predajane – Surdulica – Vlasinsko jezero.

Cena:             
Cena prevoza je 4900 dinara za 20 učesnika akcije, 4300 dinara za 30 učesnika akcije i 3700 dinara za 40 i više učesnika akcije. Prilikom prijavljivanja uplaćuje se akontacija od 4900 dinara. U slučaju otkazivanja potrebno je naći zamenu, jer u protivnom novac neće biti vraćen. Cena prevoza obuhvata: prevoz, putarine, vinjete, parkinge i organizacione troškove akcije. Ukupna cena za prenoćište iznosi 1600 dinara – dva noćenja u hotelu na Vlasinskom jezeru.

Plan:
Petak, 24. april
16:00 – Polazak sa ugla ulica Sarajevske i Drinske. Usputne pauze po potrebi.
22:00 – Dolazak do Vlasinskog jezera i razmeštaj po sobama.

Subota, 25. april
06:00 – Ustajanje i doručak.  
07:00 – Polazak prema bugarskoj granici i mestu Trn.
09:00 – Dolazak u Trn. Prijava učešća na akciji i priprema za pešačenje.
16:00 – Završetak pešačenja. Obilazak Trna.
18:00 – Polazak prema Vlasinskom jezeru.
20:00 – Dolazak do Vlasinskog jezera.

Pešačka staza polazi od sela Filipovci i vodi preko Dragovskog kamka, Stakovog kamka, Vrabčanskog vodopada, mesta Bankja i Trnskog ždrela. Ozganizatori akcije su ove godine izostavili prolazak kroz Jablaniškog ždrela jer je staza nebezbedna za veću grupu planinara.

Nedelja, 26. april
07:00 – Ustajanje, doručak i pakovanje stvari.          
08:00 – Polazak na pešačku turu prema Gramadi.
10:30 – Izlazak na Mali Vrtop (1678m). Pauza od 20 minuta.
10:50 – Povratak u Vlasinu južnom stazom.
14:30 – Završetak pešačenja.
15:00 – Ručak.
16:30 – Polazak za Beograd.
22:00 – Dolazak u Beograd.

Staza je dužine oko 16km sa ukupnim (kumulativnim) usponom/spustom oko 550m.
Oni koji ne žele da planinare mogu individualno da šetaju oko Vlasinskog jezera, ili da se voze čamcem po jezeru.

Oprema:       
Planinarska oprema primerena vremenskim uslovima. Planinarske cipele su obavezne. Svaki planinar je dužan da ponese ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu i planinarsku karticu sa plaćenom članarinom za 2020. godinu.

Hrana-voda:
Hrana iz ranca. Na Vlasinskom jezeru moguće je organizovati ishranu tokom izvođenja ove akcije.

Povratak:      
U nedelju 26. aprila u 16 časova i 30 minuta maršrutom: Vlasina – Surdulica – Predajane – Beograd. Dolazak u Beograd se očekuje oko 22 časa.

Rok za prijavu: 
14. april 2020. godine.

Vođa akcije:
Milan Vojnović                 tel.: 065 210 3811                            email: vojnovicmilan@yahoo.com
Pomoćnik:
Jasmina Vojnović              tel.: 061 2296 843                            email: vojnovicjasmina@yahoo.com

Napomene:
Vođa akcije zadržava pravo na izmenu plana akcije, ako to konkretna situacija nalaže.

SVAKI PLANINAR UČESTVUJE NA AKCIJI NA SOPSTVENU ODGOVORNOST, PRIHVATA I POTPISUJE IZJAVU O RIZICIMA I PREUZIMANJU ODGOVORNOSTI

Izjava o rizicima i preuzimanju odgovornosti: 
(štampati dvostrano da bi se dobile dve izjave)

Close Menu