SAJT JE ISKLJUČIVO NAMENJEN ZA OBAVEŠTAVANJE PLANINARA, ČLANOVA PSS, U VEZI ORGANIZOVANJA PLANINARSKIH AKCIJA.

PLANINARSKO DRUŠTVO KRUG
+381 (0) 61 2296 843
pdkrug2017@gmail.com

PLANINARSKO DRUŠTVO "KRUG" ORGANIZUJE PLANINARSKU AKCIJU

VUKAN

22. NOVEMBAR 2020. GODINE

Vukan-00

Homoljske planine se nalaze u istočnoj Srbiji i pripadaju grupi Karpatsko-balkanskih planina. Izgrađene su pretežno od škriljaca i krečnjaka. Imaju pravac pružanja zapad-istok i smeštene su između Zviške kotline na severu i Žagubičke kotline na jugu, kao i između Mlavske kotline na zapadu i izvorišnih delova Gornjeg Peka na istoku. Prosečna visina je oko 900 metara, a najviša tačka iznosi 962 metra. Planine su bogate gustom šumom i mnogim rečnim izvorima, koji se spuštaju sa padina.
Na obroncima i padinama Homoljskih planina i u klisuri reke Mlave nalaze se ostaci brojnih manastira iz srednjeg veka. Do danas su tu ostali manastiri: Trška crkva kod Žagubice, Gornjak, Sv. Trojica i Reškovica kod sela Ždrelo, Đerinac kod Bistrice, Vitovnica i Bradača.
U klisuri se nalaze i brojni ostaci utvrđenja starog srpskog grada koji je prestao da živi posle pada Smedereva. Na ulazu u klisuru mogu se videti razrušene stražarske kule, koje su nekada služile za odbranu rimskog vojnog puta (Via militaris) što je prolazio ovuda vodeći za Niš. U Gornjačkoj klisuri takođe se mogu videti i ostaci srednjovekovne srpske mitropolije.

Sa leve obale Mlave, pripijen uz strme litice Ježevice, nalazi se manastir Gornjak. Sagrađen je u 14. veku kao zadužbina kneza Lazara koju je on sam poverio isposniku za koga se pričalo da čini čuda – Svetom Grigoriju Gornjačkom. Ova zadužbina kneza Lazara kasnije je nazvana Gornjak, po snažnom vetru gornjaku koji ovde duva. Zbog skrovitosti manastira, on je u doba turske okupacije bio omiljeno sastajalište ruskih i austrijskih obaveštajaca maskiranih u monahe sa srpskim hajducima i ustanicima. U manastirskoj riznici su vekovima čuvani pehar i zastava cara Dušana na kojoj je, po svedočanstvima, bila naslikana mapa srpskog carstva, kao i povelje kneza Lazara. Tokom bugarske okupacije u Prvom svetskom ratu i nemačke u Drugom, te i druge dragocenosti iz riznice su opljačkane ili uništene. Srećom, sačuvane su mošti Svetog Grigorija u kivotu u manastirskoj crkvi kojima na poklonjenje dolaze mnogobrojni hodočasnici.
U Gornjačkoj klisuri, na pola puta između manastira Gornjak i nekadašnje Mitropolije, događa se još jedna neobjašnjiva prirodna pojava. Na jednom delu svog toka, reka Mlava se uopšte ne čuje. Meštani ovo mesto nazivaju “Voda koja ćuti”i pojavu objašnjavaju dvema legendama. Prva govori o glasniku sa Kosova koji je na ovom mestu saopštio narodu vest o izgubljenoj bici. U tom trenutku sve je zanemelo – i ljudi, i šuma i reka. I od tada se ovde žubor Mlave više nije čuo.
Po drugom predanju, ovo je mesto gde je Knez Lazar, u toku lova uoči Kosovske bitke, sreo isposnika Grigorija. Želeo je da priča sa njim, ali Grigorije nije hteo da pređe reku. Zbog toga je razgovor započet dovikivanjem preko glasne reke. Kada je Grigorije uvideo da je Lazar pobožan čovek uputio je molitvu da se reka utiša. Molitva mu je uslišena, a nakon razgovora Knez Lazar gradi bogomolju u Gornjačkoj klisuri.

Polazak:        
Polazak 22. novembra 2020. godine (nedelja) u 7 časova sa ugla Sarajevske i Drinske ulice. Maršruta putovanja: Beograd – Kamenovo – Petrovac – Manastir Gornjak.

Cena:             
Cena prevoza je 1200 dinara za 40 i više učesnika akcije. Ako bude manje učesnika akcije doplata iznosi 300 dinara. Prilikom prijavljivanja uplaćuje se akontacija od 1200 dinara. U slučaju otkazivanja potrebno je naći zamenu, jer u protivnom novac ne može biti vraćen.

Plan:
07:00 – Polazak sa ugla ulica Sarajevske i Drinske. Usputna pauza od 40 minuta.  
10:00 – Dolazak do manastira Gornjak. Pauza od 30 minuta.
10:30 – Polazak na pešačku turu dužine 11km.
13:00 – Izlazak na vrh Mali Vukan (759m). Pauza od 15 minuta.
14:15 – Izlazak na vrh Veliki Vukan (825m). Pauza od 15 minuta.
16:00 – Završetak pešačenja u selu Ždrelo. Pauza od 30 minuta.
16:30 – Polazak za Beograd. Usputna pauza u nekom od restorana.
20:00 – Dolazak u Beograd.

Staza je dužine 11km sa ukupnim usponom/spustom oko 750m.
Oni koji ne žele da idu na pešačku turu mogu da ostanu u banji Ždrelo i da tamo provedu ceo dan u sopstvenoj organizaciji. Boravak u banji mogu da iskombinuju sa kratkom šetnjom do sela Ždrelo.   

Oprema:       
Planinarska oprema primerena vremenskim uslovima. Planinarske cipele su obavezne. Svaki planinar je dužan da ponese ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu i planinarsku knjižicu sa plaćenom članarinom za 2020. godinu.

Hrana-voda:
Hrana iz ranca. Na povratku za Beograd, ukoliko bude interesovanja, svraćamo u neki od usputnih restorana.

Povratak:      
Istog dana u 16 časova i 30 minuta maršrutom: Ždrelo – Petrovac – Kamenovo – Beograd. Dolazak u Beograd se očekuje oko 20 časova.

Rok za prijavu: 
Do 16. novembra 2020. godine.

Vođa akcije:
Milan Vojnović                 tel.: 065 210 3811                             email: vojnovicmilan@yahoo.com
Pomoćnik:
Jasmina Vojnović              tel.: 061 2296 843                             email: vojnovicjasmina@yahoo.com

Napomene:
Vođa akcije zadržava pravo na izmenu plana akcije, ako to konkretna situacija nalaže.

SVAKI PLANINAR UČESTVUJE NA AKCIJI NA SOPSTVENU ODGOVORNOST, PRIHVATA I POTPISUJE IZJAVU O RIZICIMA I PREUZIMANJU ODGOVORNOSTI

Izjava o rizicima i preuzimanju odgovornosti: 
(štampati dvostrano da bi se dobile dve izjave)

Close Menu