Blagorodnost, od prirode data, nije dovoljna sama po sebi ne bi li ljudi bolje živeli. Valja svu tu pitomu i plodonosnu zemlju obrađivati, neprestano raditi, teško, ali i kako drugači. I tako, vekovima unazad, kada bi vredni seljaci Župe aleksandrovačke naporno radili u svojim vinogradima i njivama, pogledali bi u trenutku ka zapadu, preko reke Rasine, i njihov pogled bio bi zaustavljen ka dvozubom ili dvoglavom vrhu koji para nebeski svod. A onda bi pomislili i uporedili izgled ovih vrhova, koji je identičan jedrim ženskim grudima. Kod seljaka, usred teškog posla, javila bi se želja za malo odmora, za uživanje u strastima i zadovoljstvu života, i to onom na šta ovi vrhovi, čudnog oblika, nagone. Onda, u vremenima kada je bilo jako teško, gotovo neizvodljivo popeti se na njih. Kada su se oni činili najvišima na svetu. Od silnih želja – nastalo je ime planine kojoj su se Župljani divili – Željin!
Željin je oduvek imao važan strateški položaj. U sredjem veku, ovde se par stotina godina eksploatisala olovna ruda, isto kao i na susednom Kopaoniku. Preko Željina i blizu ove planine vodili su važni putni pravci. Reka Rasina razdvaja Kopaonik i Željin, i upravo je dolinom Rasine vodio važan karavanski trgovački put, a i dan danas izimeđu Kopaonika i Željina vodi put koji južnu Srbiji spaja sa zapadnom Srbijom, sa Pešterskom visoravni i sa Crnom Gorom. Zato je knez Lazar Hrebeljanović na uzvišenju iznad Rasine, podigao srednjevekovni grad Koznik. Tvrđava se nalazi na Kopaoniku, ali je naravno vidljiva i sa obližnjeg Željina. Najpoznatiji gospodar Koznika bio je čuveni Radič Postupovič ili ²Oblačić Rade², koji je zajedno sa despotom Stefanom Lazarevićem i Đurđem Brankovićem, pripadao viteškom redu Zmaja, a sva trojica su odigrala važne uloge u unutardinastičkim borbama i prevratima među pretedentima na turski presto, nastalim posle smrti sultana Bajazita 1403. godine. Napokon, despot Stefan, Đurađ Branković i Radič Postupovič su bili prevaga u vojsci sultana Mehmeda prvog, u konačnom obračunu Mehmeda sa svojim bratom Musom, 1413. godine. Radič Postupovič bio je i poznati graditelj crkava, a najznačajniji verski objekat koji je podigao je manastir Vraćevšnica u Šumadiji.
Nema šta se sve ne vidi sa Željina: Rtanj, Jastrebac, Suva planina, Stara planina. Onda i sve obližnje kopaoničke planine: Goč, Crni vrh, Lepa gora i Kopaonik. Na jugu, udaljene Prokletije. U Crnoj Gori – Komovi, Hajla i Durmitor. I zapadno od Željina – Stolovi, Radočelo, Golija, Studena planina, Čemerno i Jadovnik.
Postoji i legenda, koju sam više puta čula: Ala željinska je mitski predak Župljana, zaštitnik i dobročinitelj – štitila je Župu od grada, a berićet sa raznih strana donosila u Župu te je zrno grožđa bilo ko volujsko oko, a klasovi žita od po jednu litru. Jednom krenu kiridžije iz Tutina za Župu po vino i rakiju a ala tutinska im na polazu reče: Čujte kiripodžije, kad dođete na Željin pozovite Alu željinsku i kažite joj: Alo željinska poručila ti je Ala tutinska da joj pošalješ vina i rakije. Kad kiridžije stigoše na brdo Metalicu podno Željina zavikaše: Ooo aloooo željinskaaaa, pozdravila te ala tutinskaaaa, da joj pošalješ trnjinaaaa i gloginjaaaa. Istog trena nasta po Župi cika, piska, vriska, i silni vetrovi, ala željinska počupa sve trnjine i gloginje po Župi i posla za Tutin, Župi ostavi vina i rakije.