PLANINARSKO DRUŠTVO "KRUG" ORGANIZUJE PLANINARSKU AKCIJU
MUSALA I RILSKA JEZERA
12-14. JUL 2024. GODINE
Manastir Rila, posvećen Svetom Ivanu – Jovanu Rilskom je najveći i najpoznatiji pravoslavni manastir Bugarske i deo UNESCO svetskog kulturnog nasleđa od 1983. godine. Sveti Jovan je bio veliki srpski asketa, podvižnik i svetitelj, koji je umro 18. avgusta 946. godine u isposništvu u području Rile u sedamdesetoj godini života. Po smrti su njegove mošti prenete u Sofiju, pa u Mađarsku, i dalje u Veliko Trnovo, te najzad u manastir Rilski, gde i danas počivaju. Manastir je nazvan po svom osnivaču Svetom Jovanu Rilskom, (876 – 946.) i od nastanka su ga poštovali i podržavali svi bugarski vladari. Veliki i značajni prilozi su pristizali od svakog cara Drugog Bugarskog carstva, sve do otomanskog osvajanja, 1396. godine, do kada je manastir Rila bio središte kulturnog i duhovnog života i narodne svesti Bugarske. Manastirska celina Rile je predstavljala riznicu bugarskog nasleđa i kulture tokom dugih vekova tuđe vladavine.
Stobske piramide su zemljane figure veoma slične Đavoljoj varoši u Srbiji. Nalaze u blizini bugarskog sela Stob. Pod uticajem vetra, kiše i drugih erozivnih faktora, figure nestaju i formiraju se nove. Na vrhu figura nalaze se kameni šeširi širine i do 120 cm. Postoji više legendi o nastanku ovih piramida. Prema jednom predanju, svatovi iz sela Kolibite su uzeli mladu iz susednog sela Stob. Mladi se nisu poznavali i prema običaju lice neveste bilo je pokriveno velom. Jednog trenutka, planinski vetar podigao je veo sa lica mlade, koja je bila toliko lepa da kum nije mogao odoleti i pokušao je poljubiti. Užasnuti od ovog greha, svatovi su se skamenili.
Najstariji zimski centar Bugarske je Borovec, čija je turistička tradicija započela 1896. godine. Danas je Borovec najveći i najmoderniji zimski centar Bugarske. Leži na severnim padinama grebena Musale, na istočnom delu planine Rile. Okružen drevnim borovim šumama, na nadmorskoj visini od 1390 metara i najvišim ski stazama na 2600 metara.
Rila je planina u južnoj Bugarskoj. Njen najviši vrh je Musala (2925m) i ujedno je najviši vrh Balkana. U podnožju planine izvire reka Marica. Na obroncima Rile i u njenom podnožju nalazi se dosta kulturno istorijskih spomenika i turističkih atrakcija, a jedan od najpoznatijih je Rilski manastir. Planina Rila dopire do doline reke Strume na istoku i predivne doline reke Marice na severoistoku. Rila takođe na jugoistoku dopire do obronaka Rodopskih planina. Svojom dužinom od 480km, reka Marica, ili Evros, je najduža reka Balkana. Marica izvire na planini Rili i teče u pravcu jugoistoka, između Rodopskih planina i Balkan planine (Stare Planine) kroz Plovdiv i Parnomaj do grada Edirne u Turskoj, gde se uliva u Egejsko more.
Najposećeniji deo planine Rile je njen severozapadni deo, gde se nalaze sedam, svetu poznatih, veličanstveno lepih Rilskih jezera. Nacionalni Park Rila je najveći nacionalni park u Bugarskoj, i jedan među najvećim nacionalnim parkovima u Evropi. Neke od najvećih reka na Balkanu izviru na Rili, dok ime Rila potiče od tračkog izraza “roula”, što znači “obilje vode”.
Rilska jezera spadaju u najpoznatije prirodne atrakcije Bugarske. Svako od sedam rilskih jezera ime je dobilo po obliku na koji podseća. Konačna imena dobila su tridesetih godina XX veka kada je izrađena mapa jezera na teritoriji cele Rila.
Donje jezero ime je dobilo zbog svog položaja. Najniže je u lancu jezera i iz njega ističe reka Džerma.
Riblje jezero nazvano je zbog riba kojima obiluje. Specifično je po travnatim obalama.
Suza je najviše jezero u lancu. Ime je dobilo po svom izgledu koje podseća na suzu.
Oko je najdublje jezero od svih ledničkih jezera na Balkanu. Duboko je 37,5m. Drugi naziv mu je Srce.
Bubreg je amblemsko za Rilu i Bugarska jezera. Ime je dobilo na osnovu izgleda.
Blizanac je najveće i ujedno i najuže jezero. Prostire se na površini od 910 ari. U sredini, jezero se sužava i u sušnim godinama ostaje bez dovoljne količine vode pa se tako deli na dva. Otuda potiče i naziv koji nosi.
Trolist je nepravilnog oblika i formira tri polukruga kojima podseća na tri lista.
Postoji mnogo legendi i predanja o nastanku jezera. Najstarija legenda govori o devojci Smiljani koja je živela u selu koje se nalazilo na mestu sadašnjih jezera. Prema legendi, jednoga dana Smiljana je krenula po vodu iz bunara. Kako je sunce grejalo, njegovi zraci obasjali su bakrač iz čijeg odsjaja se videlo devojčino lice. Ozareno njenom nezemaljskom lepotom, Sunce se odmah zaljubilo i od toga dana samo je na nju mislilo. Na pragu kolibe Smiljana je svakog jutra čekala njegov izlazak a uveče ga ispraćala kada je zalazilo. Tako sve do žetve. Kada je počela žetva, Smiljana se sa svojim drugaricama spustila u ravnicu kod lokalnog bega. Dan je bio mračan pa je i Sunce ušlo zajedno sa njom u avliju. Begu se devojka odmah dopala i pokušao je da je siluje. Branila se oštro i hrabro što je bega naljutilo. Naredio je da je odmah obese i tako je kaznio. Kada je Sunce sutradan izašlo i videlo tužan prizor, zaplakalo je. Njegove bistre suze ispunile su padine Rile i stvorile jezera. Vode Rilskih jezera, zbog legende, nazivaju se još i “Suzama Sunca”.
Polazak:
Polazak 12. jula 2024. godine (petak) u 6 časova sa ugla Sarajevske i Drinske ulice. Maršruta putovanja: Beograd – Paraćin – Pirot – Dimitrovgrad – Sofija – Samokov.
Cena:
Cena prevoza je 85€ (u dinarskoj protivvrednosti – prodajni kurs Narodne banke Srbije). Cena prenoćišta u hotelu je 30€ (dva noćenja) i plaća se na licu mesta. U cenu akcije NISU uključene karte za žičaru prema Musali (30 leva, oko 16€) i prema rilskim jezerima (25 leva, oko 13€). Prilikom prijavljivanja uplaćuje se akontacija od 85€. U slučaju otkazivanja potrebno je naći zamenu, jer u protivnom novac ne može biti vraćen.
Plan:
Petak, 12. jul
06:00 – Polazak sa ugla ulica Sarajevske i Drinske. Usputna pauza od 30 minuta.
10:30 – Dolazak u Pirot. Pauza od 60 minuta.
16:00 – Dolazak na Rilskog manastira. Pauza za obilazak manastira od sat vremena i 30 minuta.
18:00 – Dolazak do mesta Stob. Obilazak Stobskih piramida u trajanju od 90 minuta. Ulaznica za Stobske piramide je oko 2€.
19:30 – Polazak prema Samokovu.
21:00 – Dolazak do hotela. Razmeštaj po sobama.
Dužina pešačke staze, prilikom obilaska Stobskih piramida je oko 3,5km, sa ukupnim usponom/spustom od 180m.
Subota, 13. jul
07:30 – Polazak za Borovec.
08:30 – Penjanje žičarom do polazne tačke za pešačenje.
08:45 – Polazak na pešačku turu prema vrhu Musala.
13:00 – Izlazak na vrh Musala (2925m). Pauza od 20 minuta.
16:30 – Završetak pešačenja i povratak žičarom u Borovec.
17:00 – Pauza u Borovecu od sat vremena.
Dužina staze je oko 15,5km sa ukupnim (kumulativnim) usponom/spustom od oko 700m.
Nedelja, 14. jul
07:00 – Napuštamo hotel, pakujemo stvari i polazak prema rilskim jezerima.
08:00 – Dolazak do Pionersko gde je žičara prema rilskim jezerima.
08:30 – Polazak žičarom prema rilskim jezerima.
08:45 – Polazak na pešačku turu oko rilskih jezera.
11:30 – Izlazak na Jezerski vrh (2559m). Pauza od 20 minuta.
12:15 – Spust do jezera “Bubreg” i odmaranje pored jezera u trajanju od 30 minuta.
14:00 – Dolazak do žičare i spust do Pionerskog. Pakovanje stvari i priprema za put prema Beogradu.
14:30 – Polazak za Beograd. Usputne pauze po potrebi.
23:00 – Dolazak u Beograd.
Staza je dužine oko 12km sa ukupnim (kumulativnim) usponom/spustom od oko 600m. Oni koji ne žele da idu do Jezerskog vrha mogu da odmaraju pored jezera “Bubreg” i sačekaju grupu koja pešači celu stazu.
Oprema:
Planinarska oprema primerena vremenskim uslovima. Planinarske cipele su obavezne. Svaki planinar je dužan da ponese PASOŠ, zdravstvenu knjižicu i planinarsku karticu sa plaćenom članarinom za 2024. godinu.
Hrana-voda:
Hrana iz ranca. U Samokovu i Borovecu ima prodavnica i restorana.
Povratak:
U nedelju 14. jula u 14 časova i 30 minuta maršrutom: Pionersko – Sofija – Dimitrovgrad – Pirot – Paraćin – Beograd. Dolazak u Beograd se očekuje oko 23 časa.
Rok za prijavu:
Do popune mesta.
Vođa akcije:
Milan Vojnović tel.: 065 210 3811 email: vojnovicmilan@yahoo.com
Pomoćnik:
Jasmina Vojnović tel.: 061 2296 843 email: vojnovicjasmina@yahoo.com
Napomene:
Vođa akcije zadržava pravo na izmenu plana akcije, ako to konkretna situacija nalaže.
Za putovanja koja organizuje PD Krug iz Beograda nije obezbeđena zaštita u pogledu garancije putovanja (Sl. glasnik RS br. 2/2016).
SVAKI PLANINAR UČESTVUJE NA AKCIJI NA SOPSTVENU ODGOVORNOST, PRIHVATA I POTPISUJE IZJAVU O RIZICIMA I PREUZIMANJU ODGOVORNOSTI
Izjava o rizicima i preuzimanju odgovornosti:
(štampati dvostrano da bi se dobile dve izjave)
